Dok mnoga nalazišta soli formiraju moćne slojeve pogodne za industrijsku eksploataciju, persijska plava so javlja se samo u uskim, nepredvidivim trakama. U Iranu samo mali broj rudnika sadrži takve zone. Da bi se do njih stiglo, najpre je potrebno ručno ukloniti mnogo stene i obične kamene soli.

Partnerstvo sa vlasnikom rudnika omogućava nam pristup naročito prozirnim kristalnim zonama sa intenzivnim prelamanjem svetlosti i retkim bojama.

Da bi se uopšte doprlo do ovih retkih oblasti, obična stena i so moraju mukotrpno da se uklone ručno i iznesu iz rudnika. Veći deo materijala čini obična kamena so. Od približno 100 kilograma iskopanog materijala u proseku se dobija samo oko 1 kilogram komercijalno dostupne persijske plave soli.

Čak je i ta poznata plava so već izuzetna retkost.

Prava persijska plava so postoji isključivo u Iranu. Uporediva nalazišta nisu poznata drugde u svetu. Upravo ta geološka jedinstvenost čini persijsku plavu so najređom solju na svetu. Godišnja eksploatacija zato se svodi na svega nekoliko tona.

Uz veliku zahvalnost i mnogo strpljenja uspeli smo da uspostavimo ekskluzivno partnerstvo sa vlasnikom rudnika. Tako smo dobili pristup izuzetno retkom delu ovih nalazišta: veoma prozirnim kristalima sa intenzivnim prelamanjem svetlosti i neobičnim bojama.

Ove posebne kristalne zone izuzetno su retke unutar već uskih slanih traka. U proseku se tek na približno 100 metara takve trake pronalazi deonica duga oko jednog metra na kojoj je geološki pritisak tokom miliona godina bio izuzetno visok. Tamo je obična so preobražena u prozirne kristalne strukture fascinantnih optičkih svojstava.

Na pojedinim, izuzetno retkim mestima pritisak pomeranja tektonskih ploča bio je toliko snažan da je mikroskopski izmenio kristalnu rešetku soli. Pri tome nije nastao pigment, već isključivo fizički efekat: svetlost se u kristalu prelama i odbija.

Rezultat je igra boja koja oduzima dah.

U zavisnosti od izvora svetlosti, kristali pokazuju različite nijanse — od svetle boje jorgovana, preko petrolej i safirnoplave, do duboke kraljevske plave i ametistljubičaste. Pod toplim svetlom deluju izrazito ljubičasto, a pod hladnijim ili sunčevim svetlom više tamnoplavo. Ispred svetle pozadine ekrana boja se često menja trenutno. Kada se kristal stavi u vodu, voda ostaje potpuno bistra — jer boja nije sadržana u materijalu, već nastaje isključivo prelamanjem svetlosti.

Tako nastaje igra boja koja se iznova otkriva u svetlosti.

Posebno je značajno njeno prirodno bogatstvo mineralima. Za razliku od većine evropskih soli, persijska plava so prirodno sadrži znatne količine kalijum-hlorida (silvina). Dok obična persijska plava so u proseku sadrži približno 13–17% kalijum-hlorida, naš rudnik je izuzetno bogat i dostiže prirodan udeo do 24.8%.

Kristali pokazuju veoma različite strukture i izglede: neki su gotovo prozirni, drugi imaju fine mramorne šare, uglaste crteže ili intenzivne obojene žile. Neki deluju nežno i nenametljivo, drugi dramatično i snažno. Nijedan kristal nije isti kao drugi.

Svaki je jedinstven — nastao duboko u unutrašnjosti Zemlje tokom nezamislivo dugih vremenskih razdoblja.